Pogledajte oko sebe – svakodnevno komuniciramo i bez ijedne izgovorene reči.
- Klimnemo glavom – to znači “DA”
- Odmahnemo glavom – znači “NE”
- Slegnemo ramenima – “NE ZNAM”
- Prst na usne – “TIŠE, MOLIM“
- Pokazujemo pravac prstom.
Bez da razmišljamo, koristimo pokrete i izraze lica da prenesemo poruke.
Znakovni jezik funkcioniše upravo na tom principu – ali kao celovit, gramatički uređen jezik zajednice gluvih osoba.
Znakovni jezik je:
- Jezik zajednice gluvih – koristi se za razmenu informacija između dve ili više osoba.
- Vizuelan i trodimenzionalan – koristi pokrete ruku, izraze lica i telo.
- Potpuno ravnopravan sa govornim jezicima.
Kako funkcioniše?
- Za govorni jezik imamo REČI, a u znakovnom – ZNAKOVE.
- Umesto intonacije i glasa, koristimo IZRAŽAJNOST LICA i TELA.
Znakovni jezik nije pantomima. On ima svoj rečnik, gramatiku, pravila i kulturu.
Nastao je u zajednici gluvih osoba – prirodno, ne kao izum jednog čoveka.
Šta znakovni jezik nije:
- Nije univerzalan – svaka zemlja ima svoj znakovni jezik
- Nije gestikulacija ni pantomima
- Nije zasnovan na govornom jeziku – ne prevodi se “reč po reč”
- Nije pomoćno sredstvo – već pravi jezik sa bogatom strukturom
Baš kao i svi drugi jezici, i znakovni jezik ima:
- dijalekte,
- stilove,
- varijacije u zavisnosti od uzrasta, pola i konteksta.
Učenje znakovnog jezika ne znači samo učenje znakova – već i ulazak u svet jedne kulture, zajednice i posebnog načina razmišljanja.